Song of Solomon 7
1 Како су љупка стопала твоја у сандалама, о, ћерко великашка! Облине бокова твојих су као драгуљи, као рукотворина уметника.
2 Пупак ти је ко округли пехар коме никад не зафали вина; стомак ти је ко снопић пшенице окружен љиљанима.
3 Груди су твоје као ланад, близанци срнини.
4 Врат ти је као кула од слоноваче, очи језерца Есевона на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска што гледа на Дамаск.
5 Глава је твоја попут Кармила, коса ти је као царски скерлет. У локне се твоје цар уплео.
6 Како си лепа! Како си љупка вољена у својим чарима!
7 Стас ти је као дрво палме, а груди ти ко гроздови.
8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео, држао се за стабљике њеног воћа.“ Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози, дах носа твога ко мирис јабука.
9 Уста су твоја као добро вино. Оно глатко клизи моме вољеноме, оно нежно цури са усана оних што спавају.
10 Ја припадам моме вољеноме, а он за мном жуди.
11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља, хајде да ноћимо по селима!
12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде да видимо је ли пропупила лоза, да ли се расцветала, јесу ли се расцветали нарови. И тамо ћу ти дати љубав своју.
13 Мандрагоре одишу мирисом, а на вратима је нашим све пробрано воће. А ја сам за тебе сачувала и ново и старо, о, вољени мој!